Povratak Duska Vujosevica u Partizan poklapa se sa pocetkom nove ere naseg kluba. Od 2001. godine naš klub je poceo nov osvajacki pohod i u zestokoj konkurenciji osvojio pet titula prvaka drzave i jedan Kup.
Politika kluba bila je da se uporedo sa rezultatom stvaraju novi asovi, igraci koji mogu da nastave trofejni niz Partizana, ali i nase reprezentativne kosarke. Partizan je u svetu zbog toga poznat kao klub koji je, uz Univerzitet Severna Karolina, dao najvise NBA igraca u poslednjih 20 godina. Naravno, situacija u nasem drustvu je takva da onemogucava da se mladi zadrze duze na okupu, trka sa bogatim Zapadom je nemoguca. U tome treba i traziti razloge nemogucnosti ravnopravne borbe u medjunarodnim takmicenjima.
Ostace zabelezeno da su osvajajuci sampionske pehare u crno-belom dresu stasali Milos Vujanic, Nenad Krstic, Vule Avdalovic, da su nosioci igre mladih selekcija drzavnog tima Uros Tripkovic, Luka Bogdanovic, Kosta Perovic, Boris Bakic, Novica Velickovic, Dejan Borovnjak ...
Bez iskusnih igraca poput Vlade Scepanovica, Dejana Milojevica, Djure Ostojica, Veselina Petrovica, Nenada Canka, Predraga Suputa ... rezultat i brzometni napredak mladih svakako ne bi bio moguc. Upravo u tome se najvise ogleda strategija naseg kluba, svi su podredjeni dugorocnom, a ne trenutnom uspehu.
Dusko Vujosevic je vec posle prve sezone i osvajanja Kupa i titule postao najtrofejniji trener u istoriji crno-belih. Do sada je osvojio - Kup Radivoja Koraca, sest titula prvaka i dva Kupa.
Prijem 
